Parnost i ja
Humanizam… i renesansa, automatski. Bratstvo… i jedinstvo, ko iz topa. Bosna… i Hercegovina, odmah. Srbija… i Crna Gora, oj cekaj, nije to, zaboravi ovo zadnje. Zlocin… i kazna, zna se. Rat… i mir, normala. Sreca… i nesreca, nedaj Boze. Kako god skontam, sve nesto u parovima. Svaki jebeni pojam je u paru, pa bilo to zbog slicnosti ili suprotnosti. Evo i ljudi: Romeo i Julija, Hektor i Andromeda, Mujo i Fata, ili moze i Haso, sad kad smo moderni. Uglavnom sve je u paru.
A vidi sad ovo: Damir… i…. nista, jebena praznina, nista ni u cemu. A nekad sam mogao nabrojati bar stotinu rijeci koje bi pristajale uz moje ime. Nekad su to bila zenska imena, nekad su to bili raznorazni idoli, ideali, i ideje, a sad, nista, veliko nista. I nesto ne mislim da ce se u bliskoj buducnosti nesto promijeniti. Samo da ne nestane ovo prvo, da se ne izgubi u crnilu nepara, pa valjda se s vremenom nesto i za mene nadje, jer tako zarko zelim da se parim…, ovaj… da budem u paru.
Dodaj komentar