Monolozi i Recitacije

Sad sam gled’o Centralni Dnevnik sa Senadom Hadzifejzovicem, i nisam mogao otrpiti. E jesmo jadni, od pocetka do kraja. Face to face sa Harisom i Lagumdzijom. Trebao je biti i Tihic, ali hvala Bogu nije, jer dosta sam se i zbog ove dvojice ispovracao. Opet su potvrdili da se u Bosni nema za koga glasati (bar dok Sena ne bude na listi). Prije izbora su se u face to face krvili ko vukovi, a sad Lagumdzija samo sto nije rek’o “de se Hare malo sagni da ti polizem, pa ces poslije ti meni” a Haris “more care”. Na kraju su pokusali odglumiti k’o nekakvu prepirku, oko trecerazredne teme, ali slabo je ispalo, skroz.
Kaze Haris da zeli da pokazemo da smo zemlja kojoj ne treba tutor, a kamo li protektor. A onda poslije pet minuta kaze kako od OHR-a ocekuje da iskoristi svoje ovlasti i ukroti Dodika i njegove stavove oko reforme policije i javnog TV servisa. Ma ja bih sad potpis’o protektorat Amerike nad Bosnom i Hercegovinom, a njih sve u Guantanamo, pa neka tamo prde koliko hoce, joj jesam se iznervir’o!