Nevazno…
Prolazi, ko zna koja po redu, noc… Samoca mi napada srce kao hrdja
staro gvozdje… Bojim se da me ovaj zivotni rulet, koga tako nezasito
igram iznova i iznova, ne odvede pravo u deveti krug prebivalista koje
je Dante tako dobro opisao…
Bojim se…
Jesam li kukavica sto me toliko strah?… Ili sam samo vidio ono sto vi ne vidite, vi koji kazete da nije sve tako crno…
Jesam li kukavica sto sam shvatio kolika je ovo utopija?…
Nisam zelio ne znati… Ali, da sam samo pomislio da ce ovoliko boljeti, radije bih ostao neznalica…
Zao mi je…
Zao mi je svih djevojcica koje ce pojesti vukovi…Zao mi je onih sta sam sam pojeo…
Zao mi je onih ciji je zivot unisten prije nego su ga poceli zivjeti…
osudjeni na propast, u neznanju, nijemo koracaju ka ponoru…
Ma jebem ja sebe, kad sam ovakav…
Kaze Bijelo Dugme “sta bi dao da si na mom mjestu”… Hoces da se mijenjamo?…
Dodaj komentar