Monolozi i Recitacije

Nije me dugo bilo sa komentarom na CD, veceras me opet povuklo. Sve ovo lici na scenu iz Danisovog filma i recenicu iz naslova. A pazite ko su glavne uloge. Prvi, Aksentijevic, general JNA iz studija u Sloveniji. Covjeka ocigledno boli nesto i za Bosnom i za 2. Majom 1992. i za onim sto ce mu reci Senad Hadzifejzovic, i bilo ko od ovih sto su bili u studiju. Covjek je glatko izbjegao tuzbu, koju su popusili svi drugi generali JNA, zivi u EU, i zna da mu niko ne moze nista. Drugi, general Jovan Divjak. Svaka mu cast za ono sto je u ratu uradio, ali svasta je zasr’o poslije. Evo ga i zivce je izgubio, poceo se derati na svog bivse generala. Treci, Stjepan Kljujic, licnost je koja je u potpunosti potisnuta na margine politickog i svakog drugog zivota BiH. Vrhunac je ovaj zadnji, Ejub Ganic. O njemu se sve zna. Vidi se ko je najvise “zgrn’o”, nije progovorio.
I sad mene interesuje, ko ima koristi od toga sto ova cetvorica likova raspravljaju o tome sta se desilo 2. Maja 1992. Mozda Hadzifejzovic, ali ne vjerujem da vise moze skupljati poene konstatno se vracajuci na ono sto je uradio u ratu. Fakin’ ratni heroj jebote. Jedno je sigurno, narod Bosne i Hercegovine nema nikakve koristi od lupetanja ovih cetvorice staraca. Obecao sam sebi da vise necu srati na blogu, jer, ocigledno, ne shvataju svi sta zelim da kazem, ali na ovaj CD bih se rado posr’o.
Boli mene slezena za to sto buncaju ova cetiri, pomalo vec zaboravna, starca. Znam da su desetine hiljada ljudi izgubili svoje zivote, stotine hiljada napustilo svoje domove, hiljade zena silovano, hiljade djece ubijeno. I boli me mokracna besika za sve ratne zasluge Senada Hadzifejzovica sad kad stotine hiljada ljudi nema posla, kad penzioneri rove po kontejnerima, i kad na svaki nacin pokusavaju da uniste i ovo malo drzave sto imamo. I, da mi oproste oni osjetljivi, jebe mi se za tim “ko je poceo rat”. Ionako historiju nikada nije pisao narod i oni koji su je zivjeli. Zasto bi sada bilo drugacije?