Tu je bio kraj
U jednom trenutku, izgleda, svakom autoru (bilo cega) na um padne (ne)opravdanost onoga sto radi. Tako eto i ja ovih dana razmisljam o svom blogu. Razmisljanja su veoma sirokog spektra i krecu se izmedju dva krajnje radikalna stava. Jedan je da nastavim pisati kojekakve gluparije cisto da narod ima sta citati, bez obzira na ocitu neopravdanost, pogubnost i beskorisnost takvog bloga po moju mi malenkost. Drugi je AMpak da zavrsim s pisanjem bloga i uz to izbrisem sve do sada napisano. Posto nikada nisam bio za radikalne poteze, rjesenje sam pokusao pronaci u necemu izmedju.
Postoji nekoliko razloga zbog kojih ne zelim dalje pisati blog. Kao prvo, meni najvaznije, od bloga nemam nikakve ni idejne ni materijalne koristi. Ako nesto imam, onda je to steta, oduzimanje vremena koje bih vjerovatno mogao utrositi na nesto produktivnije. Kao drugo, nema se Bog zna sta ni pisati. Prema vecini komentara koje dobijam najbolji moji postovi su oni kad kritikujem, ili kad nekog napadam. Ni jedno od ovog dvoga nije plemenita radnja, tako da i to ne opravdava moj blog. Trece, blog, osobito pozitivni komentari koje dobijam, stete meni kao licnosti. Egoizam je najgora ljudska bolest, i prva stvar koju u svojim dovama pomenem je spas od egoizma. Posto takvi pozitivni komentari doprinose povecanju mog ega, jacaju moj nefs, blog je i na takav nacin poceo da mi smeta. Znam, mogu se kometari i ukinuti, al’ zasto onda da objavljujem na internetu ono sto napisem. Evo neka ovo bude zadnji razlog ovdje naveden (madan sam siguran da ih je bilo jos kada sam neki dan o njima razmisljao), trenutno jedina stvar koju osjecam je sreca. Ispunjen sam necim sto bih pozelio svakom insanu. Volim. Ozenio sam zenu o kojoj sam se bojao cak i sanjati, misleci da bih time zahtijevao previse. Nasao sam nesto sto malo ljudi u zivotu nadje, i uzivam u tome. A koga to sad zanima kako sam ja sretan i zadovoljan. Nije to zanimljivo. Pa po Bogu brate, romantizam je davno izHlapio, sta ja sad imam tu prosipati neke fazone. Zato mi ne treba blog, ne treba mi fikitivni lik kome cu se obracati. Sad imam nju, sad imam sve. Sve sto imam za reci, mogu reci njoj.
Da ne bude da iznakiljah blog bezze, ima on dosta pozitivnih stvari. Javljali su mi se ljudi koji su kroz ovaj medij upoznali drugacijeg mene, koji su bili zadovoljni onim sto citaju. Bilo je trenutaka kad mi je blog bio jedini prijatelj kome se mogu obratiti, a da ne mislim da ce biti pricanje vjetru. Ipak sam znao da ce to doprijeti do nekog insana, do zive duse. Onda, citav ovaj projekat gracanica.net, gracanica.org, pokrenut zahvaljujuci Bakiru i Senadu, pruzio mi je priliku da se na kakav-takav nacin izrazim. Omoguceno mi je da i ja “koju” kazem, koliko god ta “koja” bila ponekad banalna i prosta. Naravno, nastavicu ja ucestvovati na forumu (koliko god mi se ne svidjalo ono u sto se pretvorio zadnjih dana) i pokusacu doprinijeti svemu za sto mislim da pomaze ljudima i doprinosi nasoj zajednici.
Znaci, rjesenje bi glasilo otprilike ovako: Blog se ovdje zavrsava. Necu reci zauvijek, jer ko zna, mozda nekada ponovo osjetim potrebu da pisem, ili da imam nesto reci. Mozda blog nekada postane i obrazovnog karaktera, sto naravno zavisi od slijeda dogadjaja u mom zivotu. Mozda nekome drugom dam ovlasti da ga koristi, da vam mozda isprica nesto o meni, da zapocne neko novo poglavlje. Ko zna, zivot je cudna biljka.
Naravno, necu brisati dosadasnji sadrzaj bloga. Neka stoji tu, kao uspomena na jedan period mog zivota, kao svjedok kroz koliko stvari, dozivljaja, razlicitih stanja uma prodje jedan obican covjek u kratkom vremenskom periodu.
Hvala svima na citanju i podrsci i iskreno izvinjenje svima koje sam na bilo koji nacin uvrijedio. Ostajte mi zdravo…
Komentari
Komentar od fruit
Datum: Februar 4, 2008, 4:17 am
Damire,to je tvoja odluka i kakva god je valja je poštovati.
Najbitnije ,da si ti našao ono što si sanjao i da si sretan.
Što se tiče bloga naravno da je bilo nekakve koristi ,ako ništa bio je primjer nama koji smo kasnije..startovali,a bio je prilika nama da upoznamao Damira,za koga sigurno možda do sada nebih ni znao.
Ti odluči kad ćeš da se vratiš.
Do toga dana mi ćemo čekati.
Budi mi pozdravljen.
Komentar od senad
Datum: Februar 4, 2008, 4:56 am
Velika steta za sve koji su imali gust citati ovaj blog. I da, najbolji postovi su bili opisi tvog zivota u SAD, a ne kritike i napadi :). A sorry za ono podjebavanje ljubavnih postova, zajebancija, i ti bi se zajebavo prije godinu dana, samo te sad to ufatilo 
ajd nek si ziv i zdrav (nadam se da cemo se barem na forumu kada cuti)…
Komentar od jaxxx
Datum: Februar 4, 2008, 9:18 am
Baš kao što Sena reče, i po meni, najbolji postovi su bili tvoje priče, doživljaji i opisi tvog života “tamo kod njih”, uvijek je bilo lijepo i zanimljivo pročitati kako život teče tamo s one strane “velikog jezera”… Elem nejse, ako si tako odlučio…nek’ ti je onda sa srećom, i tebi i tvojoj hanumi a Boga mi i vama skupa u budućem akoBogda zajedničkom životu…
Selam…
Komentar od iksc
Datum: Februar 4, 2008, 10:25 am
meni je ovaj tvoj blog bio interesantan jer sam kroz njeg bar malo upoznao jednu rijetku vrstu covjeka…e sad ovo ce ti mozda negativno djelovati na tvoj nefs kako ti to kazes..ali sve zavisi kako ti to uzmes. ti to mozes uzeti i kao nesto sto ce pozitivno utjecati i osjetiti zahvalnost jer si takav kakav si…jer ti je sudbina podarila da budes takav…znam samo da sta god budes radio da ces uvijek biti covjek u onom najboljem znacenju te rijeci. znam samo da mi je drago da postoje ljudi kao sto si ti i da je privilegija bilo citati tvoja razmisljanja s kojima se ja mogu ili ne mogu uvijek slagati…ali ljudskost je ono sto je bitnije od svega a ti toga imas kao malo ko koga znam.
Komentar od Fikret
Datum: Februar 4, 2008, 10:57 am
Svako se rodio da prozivi svoj zivot i ja ti zelim srecu…Tek si tek poceo da zivis zivot i za mene ova tvoja odluka lici na ono kada skijash ekstra klase izleti na prvoj ozbiljnijoj prepreci i ispadne iz te trke…Ali posto si mlad za tebe ostaje josh mnogo trka…
Damire posveti se svom skolovanju i svojoj hanumi ali ostani to sto jesi…sreca prati hrabre a zivot je pun prepreka…
Nadam se da se uskoro vidimo…
Ponekad moramo raditi nesto i protiv svoje koristi a za dobrobit generacija koje dolaze…
Komentar od Herceg
Datum: Februar 4, 2008, 2:10 pm
eto meni žao… 
Komentar od senad
Datum: Februar 4, 2008, 2:39 pm
Ma treba imati neki cilj ili smisao bloganja, inace se pogubi ideja. Recimo ono što je Fruitu desavanja u Lohinji, eddieu historija gracanice, fikretu sport, memicu politika…. ili ovi “literarni” crnaguja, emotion…. cim se pocne to gubiti onda je tesko blogati…
zato damire budes li nekada opet blogao, nadji neku temu, recimo, “zivot studenta u americi” i pisi… meni je to bilo zanimljivo citati…
ili recimo prijasnje baxulove postove iz malezije, jedva sam cekao novi da vidim kako je dole iz prve ruke….
Komentar od crna guja
Datum: Februar 4, 2008, 4:24 pm
Nemoj prestajat, pauziraj ako trenutno nemas inspiracije… al nemoj prestajat, nikad ne znas kad ce ti opet zatrebat da podijelis nesto, negdje, s drugima… a dusevna stanja kakva god bila su opet dio tebe, dio zivota.. i nesto sto je “svacije”. Na kraju dana, uvijek mozes napisat safunicu (linija manjega otpora) hahahaha
Komentar od Chedovishte
Datum: Februar 4, 2008, 4:42 pm
Allah mubar olsun!
Evo sad saznadoh i baš se fino obradovah. Sve najljepše oboma i podrška za “nešto produktivnije” (iako je bilo lijepo ponekad navratiti).
Komentar od Chedovishte
Datum: Februar 4, 2008, 4:43 pm
Prepravljam mubarek 
Komentar od azrail
Datum: Februar 5, 2008, 8:53 am
Ode jedini blog koji sam volio čitati pored sport ina. Nek ti je sa srećom drug. Čujemo se
Komentar od zippoo aka mumi
Datum: Februar 5, 2008, 12:03 pm
bilo je fino citati tvoj blog,tvoja razmisljanja i neke stavove
i meni je bilo interesantno sta se desava tamo u kod Amera sa tobom u glavnoj ulozi;)
a evo sad vidi i da si se ozenio (cestitam i nek ti je sa srecom ) iako ti buraz nista ne spominje heh
p.s. probaj i husama nafurat da pise slican blog samo sa temama iz Turske (tj.studentski zivot u Turskoj ;))
sretno u daljem zivotu
Komentar od Anonimno
Datum: Februar 6, 2008, 4:21 pm
doslo je vrijeme 
Dodaj komentar